судити
See also: сѫдити
Serbo-Croatian
Etymology
Inherited from Proto-Slavic *sǫditi.
Pronunciation
- IPA(key): /sǔːditi/
- Hyphenation: су‧ди‧ти
Conjugation
Conjugation of судити
Infinitive: судити | Present verbal adverb: су́де̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: су́ђе̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | судим | судиш | суди | судимо | судите | суде | |
Future | Future I | судит ћу1 судићу |
судит ћеш1 судићеш |
судит ће1 судиће |
судит ћемо1 судићемо |
судит ћете1 судићете |
судит ће1 судиће |
Future II | бу̏де̄м судио2 | бу̏де̄ш судио2 | бу̏де̄ судио2 | бу̏де̄мо судили2 | бу̏де̄те судили2 | бу̏дӯ судили2 | |
Past | Perfect | судио сам2 | судио си2 | судио је2 | судили смо2 | судили сте2 | судили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам судио2 | би̏о си судио2 | би̏о је судио2 | би́ли смо судили2 | би́ли сте судили2 | би́ли су судили2 | |
Imperfect | суђах | суђаше | суђаше | суђасмо | суђасте | суђаху | |
Conditional I | судио бих2 | судио би2 | судио би2 | судили бисмо2 | судили бисте2 | судили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих судио2 | би̏о би судио2 | би̏о би судио2 | би́ли бисмо судили2 | би́ли бисте судили2 | би́ли би судили2 | |
Imperative | — | суди | — | судимо | судите | — | |
Active past participle | судио m / судила f / судило n | судили m / судиле f / судила n | |||||
Passive past participle | суђен m / суђена f / суђено n | суђени m / суђене f / суђена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|
Derived terms
- досу́дити
- осу́дити
- посу́дити
- пресу́дити
- просу́дити
Ukrainian
Etymology
From Proto-Slavic *sǫditi.
Pronunciation
- IPA(key): [sʊˈdɪte]
Audio (file)
Conjugation
Conjugation of суди́ти, суди́ть (class 4c, imperfective, transitive)
imperfective aspect | ||
---|---|---|
infinitive | суди́ти, суди́ть sudýty, sudýtʹ | |
participles | present tense | past tense |
active | — | — |
passive | — | су́джений súdženyj impersonal: су́джено súdženo |
adverbial | су́дячи súdjačy |
суди́вши sudývšy |
present tense | future tense | |
1st singular я |
суджу́ sudžú |
бу́ду суди́ти, бу́ду суди́ть, суди́тиму búdu sudýty, búdu sudýtʹ, sudýtymu |
2nd singular ти |
су́диш súdyš |
бу́деш суди́ти, бу́деш суди́ть, суди́тимеш búdeš sudýty, búdeš sudýtʹ, sudýtymeš |
3rd singular він / вона / воно |
су́дить súdytʹ |
бу́де суди́ти, бу́де суди́ть, суди́тиме búde sudýty, búde sudýtʹ, sudýtyme |
1st plural ми |
су́дим, су́димо súdym, súdymo |
бу́демо суди́ти, бу́демо суди́ть, суди́тимемо, суди́тимем búdemo sudýty, búdemo sudýtʹ, sudýtymemo, sudýtymem |
2nd plural ви |
су́дите súdyte |
бу́дете суди́ти, бу́дете суди́ть, суди́тимете búdete sudýty, búdete sudýtʹ, sudýtymete |
3rd plural вони |
су́дять súdjatʹ |
бу́дуть суди́ти, бу́дуть суди́ть, суди́тимуть búdutʹ sudýty, búdutʹ sudýtʹ, sudýtymutʹ |
imperative | singular | plural |
first-person | — | суді́м, суді́мо sudím, sudímo |
second-person | суди́ sudý |
суді́ть sudítʹ |
past tense | singular | plural ми / ви / вони |
masculine я / ти / він |
суди́в sudýv |
суди́ли sudýly |
feminine я / ти / вона |
суди́ла sudýla | |
neuter воно |
суди́ло sudýlo |
References
- Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “судити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
- “судити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.