ријешити
Serbo-Croatian
Etymology
Inherited from Proto-Slavic *rěšiti.
Pronunciation
- IPA(key): /rijěːʃiti/
- Hyphenation: ри‧је‧ши‧ти
Verb
рије́шити pf (Latin spelling rijéšiti)
- (transitive) to solve (problem, riddle, etc.)
- (intransitive) to decide
- (reflexive) to get rid of (+ genitive)
Conjugation
Conjugation of ријешити
Infinitive: ријешити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: рије́шӣвши | Verbal noun: рјеше́ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | ријешим | ријешиш | ријеши | ријешимо | ријешите | ријеше | |
Future | Future I | ријешит ћу1 ријешићу |
ријешит ћеш1 ријешићеш |
ријешит ће1 ријешиће |
ријешит ћемо1 ријешићемо |
ријешит ћете1 ријешићете |
ријешит ће1 ријешиће |
Future II | бу̏де̄м ријешио2 | бу̏де̄ш ријешио2 | бу̏де̄ ријешио2 | бу̏де̄мо ријешили2 | бу̏де̄те ријешили2 | бу̏дӯ ријешили2 | |
Past | Perfect | ријешио сам2 | ријешио си2 | ријешио је2 | ријешили смо2 | ријешили сте2 | ријешили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам ријешио2 | би̏о си ријешио2 | би̏о је ријешио2 | би́ли смо ријешили2 | би́ли сте ријешили2 | би́ли су ријешили2 | |
Aorist | ријеших | ријеши | ријеши | ријешисмо | ријешисте | ријешише | |
Conditional I | ријешио бих2 | ријешио би2 | ријешио би2 | ријешили бисмо2 | ријешили бисте2 | ријешили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих ријешио2 | би̏о би ријешио2 | би̏о би ријешио2 | би́ли бисмо ријешили2 | би́ли бисте ријешили2 | би́ли би ријешили2 | |
Imperative | — | ријеши | — | ријешимо | ријешите | — | |
Active past participle | ријешио m / ријешила f / ријешило n | ријешили m / ријешиле f / ријешила n | |||||
Passive past participle | ријешен m / ријешена f / ријешено n | ријешени m / ријешене f / ријешена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|
Related terms
- рјеша́вати impf
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.