вратити

Old Church Slavonic

Etymology

From Proto-Slavic *vōrtìti, from Proto-Balto-Slavic *wártīˀtei, from Proto-Indo-European *wortéyeti, from the root *wert-.

Verb

вратити • (vratiti) impf

  1. (reflexive) to turn, to return

Conjugation

Derived terms
  • възвратити (vŭzvratiti)
  • възвратъ (vŭzvratŭ)
  • възвращати (vŭzvraštati)
  • възвращение (vŭzvraštenie)
  • извратити (izvratiti)
  • извратъ (izvratŭ)
  • извращати (izvraštati)
  • обратити (obratiti)
  • обращати (obraštati)
  • отъвратити (otŭvratiti)
  • отъвращати (otŭvraštati)
  • оувратити (uvratiti)
  • оувращати (uvraštati)
  • повратити (povratiti)
  • прѣвративъ (prěvrativŭ)
  • прѣвратити (prěvratiti)
  • прѣвратъ (prěvratŭ)
  • прѣвращати (prěvraštati)
  • развратити (razvratiti)
  • развращати (razvraštati)
  • съвратити (sŭvratiti)
  • съвращати (sŭvraštati)

Descendants
  • Serbo-Croatian: вратити
  • → Russian: -врати́ть (-vratítʹ)

References
  • Андрей Бояджиев, Старобългарска читанка, София, 2016.

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *vōrtìti, from Proto-Balto-Slavic *wártīˀtei, from Proto-Indo-European *wortéyeti, from the root *wert-.

Pronunciation
  • IPA(key): /ʋrǎːtiti/
  • Hyphenation: вра‧ти‧ти

Verb

вра́тити pf (Latin spelling vrátiti)

  1. (transitive, reflexive) to return, come back
  2. (transitive) to return, give back, bring back
  3. (transitive) to reverse, turn back

Conjugation
Conjugation of вратити
Infinitive: вратити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: вра́тӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вратим вратиш врати вратимо вратите врате
Future Future I вратит ћу1
вратићу		 вратит ћеш1
вратићеш		 вратит ће1
вратиће		 вратит ћемо1
вратићемо		 вратит ћете1
вратићете		 вратит ће1
вратиће
Future II бу̏де̄м вратио2 бу̏де̄ш вратио2 бу̏де̄ вратио2 бу̏де̄мо вратили2 бу̏де̄те вратили2 бу̏дӯ вратили2
Past Perfect вратио сам2 вратио си2 вратио је2 вратили смо2 вратили сте2 вратили су2
Pluperfect3 би̏о сам вратио2 би̏о си вратио2 би̏о је вратио2 би́ли смо вратили2 би́ли сте вратили2 би́ли су вратили2
Aorist вратих врати врати вратисмо вратисте вратише
Conditional I вратио бих2 вратио би2 вратио би2 вратили бисмо2 вратили бисте2 вратили би2
Conditional II4 би̏о бих вратио2 би̏о би вратио2 би̏о би вратио2 би́ли бисмо вратили2 би́ли бисте вратили2 би́ли би вратили2
Imperative — врати — вратимо вратите —
Active past participle вратио m / вратила f / вратило n вратили m / вратиле f / вратила n
Passive past participle враћен m / враћена f / враћено n враћени m / враћене f / враћена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.