бринути

Serbo-Croatian

Etymology

From бри̏га.

Pronunciation
  • IPA(key): /brînuti/
  • Hyphenation: бри‧ну‧ти

Verb

бри̏нути impf (Latin spelling brȉnuti)

  1. (transitive, reflexive) to worry
    Брине ме што га не видим. ― It worries me that I can't see him.
  2. (reflexive, locative) to care (with o)
  3. (reflexive, locative) to take care (with o)

Conjugation
Conjugation of бринути
Infinitive: бринути Present verbal adverb: бри̏нӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present бринем бринеш брине бринемо бринете брину
Future Future I бринут ћу1
бринућу		 бринут ћеш1
бринућеш		 бринут ће1
бринуће		 бринут ћемо1
бринућемо		 бринут ћете1
бринућете		 бринут ће1
бринуће
Future II бу̏де̄м бринуо2 бу̏де̄ш бринуо2 бу̏де̄ бринуо2 бу̏де̄мо бринули2 бу̏де̄те бринули2 бу̏дӯ бринули2
Past Perfect бринуо сам2 бринуо си2 бринуо је2 бринули смо2 бринули сте2 бринули су2
Pluperfect3 би̏о сам бринуо2 би̏о си бринуо2 би̏о је бринуо2 би́ли смо бринули2 би́ли сте бринули2 би́ли су бринули2
Imperfect брињах брињаше брињаше брињасмо брињасте брињаху
Conditional I бринуо бих2 бринуо би2 бринуо би2 бринули бисмо2 бринули бисте2 бринули би2
Conditional II4 би̏о бих бринуо2 би̏о би бринуо2 би̏о би бринуо2 би́ли бисмо бринули2 би́ли бисте бринули2 би́ли би бринули2
Imperative — брини — бринимо брините —
Active past participle бринуо m / бринула f / бринуло n бринули m / бринуле f / бринула n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.