урећи

Serbo-Croatian

Etymology 1

Inherited from Proto-Slavic *ureťi.

Pronunciation
  • IPA(key): /ǔretɕi/
  • Hyphenation: у‧ре‧ћи

Verb

у̀рећи pf (Latin spelling ùreći)

  1. (transitive) to cast a spell on, bewitch
Conjugation
Conjugation of урећи
Infinitive: урећи Present verbal adverb: — Past verbal adverb: у̀река̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present урекнем урекнеш урекне урекнемо урекнете урекну
Future Future I урећи ћу урећи ћеш урећи ће урећи ћемо урећи ћете урећи ће
Future II бу̏де̄м урекао2 бу̏де̄ш урекао2 бу̏де̄ урекао2 бу̏де̄мо урекли2 бу̏де̄те урекли2 бу̏дӯ урекли2
Past Perfect урекао сам2 урекао си2 урекао је2 урекли смо2 урекли сте2 урекли су2
Pluperfect3 би̏о сам урекао2 би̏о си урекао2 би̏о је урекао2 би́ли смо урекли2 би́ли сте урекли2 би́ли су урекли2
Aorist урекох урече урече урекосмо урекосте урекоше
Conditional I урекао бих2 урекао би2 урекао би2 урекли бисмо2 урекли бисте2 урекли би2
Conditional II4 би̏о бих урекао2 би̏о би урекао2 би̏о би урекао2 би́ли бисмо урекли2 би́ли бисте урекли2 би́ли би урекли2
Imperative — урекни — урекнимо урекните —
Active past participle урекао m / урекла f / урекло n урекли m / урекле f / урекла n
Passive past participle уречен / урекнут m / уречена / урекнута f / уречено / урекнуто n уречени / урекнути m / уречене / урекнуте f / уречена / урекнута n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Etymology 2

Same as Etymology 1

Pronunciation
  • IPA(key): /ǔretɕi/
  • Hyphenation: у‧ре‧ћи

Verb

у̀рећи pf (Latin spelling ùreći)

  1. (transitive) schedule, fix, make (deal, contract, appointment)
Conjugation
Conjugation of урећи
Infinitive: урећи Present verbal adverb: — Past verbal adverb: у̀река̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present урекнем / уречем урекнеш / уречеш урекне / урече урекнемо / уречемо урекнете / уречете урекну / уреку
Future Future I урећи ћу урећи ћеш урећи ће урећи ћемо урећи ћете урећи ће
Future II бу̏де̄м урекао2 бу̏де̄ш урекао2 бу̏де̄ урекао2 бу̏де̄мо урекли2 бу̏де̄те урекли2 бу̏дӯ урекли2
Past Perfect урекао сам2 урекао си2 урекао је2 урекли смо2 урекли сте2 урекли су2
Pluperfect3 би̏о сам урекао2 би̏о си урекао2 би̏о је урекао2 би́ли смо урекли2 би́ли сте урекли2 би́ли су урекли2
Aorist урекох урече урече урекосмо урекосте урекоше
Conditional I урекао бих2 урекао би2 урекао би2 урекли бисмо2 урекли бисте2 урекли би2
Conditional II4 би̏о бих урекао2 би̏о би урекао2 би̏о би урекао2 би́ли бисмо урекли2 би́ли бисте урекли2 би́ли би урекли2
Imperative — урекни / уреци — урекнимо / урецимо урекните / уреците —
Active past participle урекао m / урекла f / урекло n урекли m / урекле f / урекла n
Passive past participle уречен / урекнут m / уречена / урекнута f / уречено / урекнуто n уречени / урекнути m / уречене / урекнуте f / уречена / урекнута n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.