смирити

Serbo-Croatian

Etymology

From с- +‎ ми́рити.

Pronunciation
  • IPA(key): /smǐːriti/
  • Hyphenation: сми‧ри‧ти

Verb

сми́рити pf (Latin spelling smíriti)

  1. (transitive) to calm, soothe, pacify
  2. (reflexive) to calm down

Conjugation
Conjugation of смирити
Infinitive: смирити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: сми́рӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present смирим смириш смири смиримо смирите смире
Future Future I смирит ћу1
смирићу		 смирит ћеш1
смирићеш		 смирит ће1
смириће		 смирит ћемо1
смирићемо		 смирит ћете1
смирићете		 смирит ће1
смириће
Future II бу̏де̄м смирио2 бу̏де̄ш смирио2 бу̏де̄ смирио2 бу̏де̄мо смирили2 бу̏де̄те смирили2 бу̏дӯ смирили2
Past Perfect смирио сам2 смирио си2 смирио је2 смирили смо2 смирили сте2 смирили су2
Pluperfect3 би̏о сам смирио2 би̏о си смирио2 би̏о је смирио2 би́ли смо смирили2 би́ли сте смирили2 би́ли су смирили2
Aorist смирих смири смири смирисмо смиристе смирише
Conditional I смирио бих2 смирио би2 смирио би2 смирили бисмо2 смирили бисте2 смирили би2
Conditional II4 би̏о бих смирио2 би̏о би смирио2 би̏о би смирио2 би́ли бисмо смирили2 би́ли бисте смирили2 би́ли би смирили2
Imperative — смири — смиримо смирите —
Active past participle смирио m / смирила f / смирило n смирили m / смириле f / смирила n
Passive past participle смирен m / смирена f / смирено n смирени m / смирене f / смирена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.