Bogić Vučković
Painting by Arsa Teodorović (1812).
Birth nameBogić Vučković Petrović Stratimirović
BornTrebinje hinterland, Sanjak of Herzegovina, Bosnia Eyalet, Ottoman Empire (now Bosnia and Herzegovina)
DiedKulpin, Kingdom of Hungary (now Serbia)
Allegiance Habsburg Monarchy
Years of service1737–39
AwardsEnnobled

Bogić Vučković Stratimirović (Serbian Cyrillic: Богић Вучковић Стратимировић, fl. 1735–1745) was a rebel leader in the Sanjak of Herzegovina who organized an uprising in 1737, during the Austro-Russian–Turkish War (1735–1739). He was from the Trebinje hinterland, in Herzegovina, the son of Vučko Petrović and grandson of Petar Stratimirović.[1] Early on, he moved to the Kingdom of Serbia (1718–1739).[2] He is mentioned in documents as a merchant from Kragujevac.[3] He bought[4] an attestation from the Republic of Ragusa that he descended from Stracimir Balšić, the Lord of Zeta,[5] then appeared in autumn 1737 at the Habsburg deputy commander's office in Sremski Karlovci,[6] with Aleksa Milišević, presenting themselves as nobility[5] and Vučković stressed that he had readied the Montenegrin peoples to help the Austrian Emperor.[4] Vučković and his brothers organized an uprising in Herzegovina in 1737 during Austrian-Turkish conflicts in the Balkans, at the same time helping the Austrians.[1] After the Capture of Belgrade (1739), for their efforts, he and his brothers were awarded Austrian noble titles and granted the village of Kulpin which they settled. Stefan Stratimirović is a descendant of his.

References

  1. 1 2 Dušan J. Popović (1963). Srbi u Vojvodini: Od Temis̆varskog sabora, 1790 do Blagoves̆tenskog sabora, 1861. Matica srpska. Богић Вучковић-Стра- тимировић, син Вучка Петровића а унук Петра Стратимировића, рођен је у Херцеговини. 1737. организовао је са браћом устанак у Херцеговини, по- мажући у исто време аустријску војску у рату против ...
  2. ↑ Istorijski glasnik. Naučna knjiga. 1956. Када је по- чео аустро-турски рат, његов се син налазио међу онима који су спремали устанак у Херцеговини. Као делегат Херцеговаца код Немаца радио је тада и Богић Петровић (зван и Вучковић и Стратимировић), који је исто ...
  3. ↑ Историски записи. с.н. 1954. Богић Петровић из Крагујевца
  4. 1 2 Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka: Istorija i književnost. Obod. 1996. ... 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац купи свједочанство од Рагузи- јана да је Црногорац од породице Страцимирове и пође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћ ћесару и ...
  5. 1 2 Годишњица Николе Чупића. Штампа Државне штампарије Краљевине Југославије. 1904. У њега завист изазивље и Херцеговац Богић Вучковић, који је такођер од Дубровчана добио атестат како води порекло од Страцимира Баошнића, зетског господара, па је с њим отишао ћесару, представио му се како је 1737. год.
  6. ↑ Alija S. Konjhodžić (1974). Spomenica Bratstva: 1954-1974. У Лангеровој књизи се вели: "У јесен 1737 појавила су се два делегата из Херцего- вине, Богић Вучковић (назван још и Богић Петровић) и Алекса Милишевић код заменика команданта у Карловци- ма, грофа Хсрберстајн-а са ...

Sources

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.